Osnovni podaci

• funkcija ponovnog izračunavanje prosečnih cena neće menjati podatke o ceni za vrednovanje u dokumentima izdavanja i prijema u tom periodu
• kalkulacije prijema ne možemo da menjamo na dokumentima, čiji je datum prijema ili izdavanja pre datuma zaključka
• raspoređivanje podataka iz JCI, koji utiču na nabavnu cenu robe, se neće izvesti odn. program će javiti grešku
• ne možemo dodavati pozicije prijema izdavanja, prenosa i na bilo koji drugi način menjati podatke o ceni za vrednovanje
• zato i kod proizvodnje ne možemo izraditi interne prijeme i izdavanja, koji datiraju pre datuma zaključka materijalnih prometa
• ne možemo više ispravljati već unešene serijske brojeve (kako na prijemima tako i na izdavanjima)

Ako pokušamo da promenimo nabrojane podatke, program spreči izmene i javlja grešku (pogledajte Materijalno razdoblje (DD.MM.LLL) je već zaključeno! Ne možete više menjati!

U slučaju, da želimo zaključiti razdoblje, u kojem još nismo zaključili sve radne naloge, program javi: Na unešeni datum zaključka materijalnih prometa postoje još nezaključeni radni nalozi. Preračun prometa u tom slučaju može da popravi cene za vrednovanje na povezanim dokumentima pre tog datuma!

Ukoliko pokušamo na dokumentima, koja datumski ulaze u period pre ovde podešenog datuma, da promenimo podatke, program spreči izmene i javlja grešku (pogledajte Nematerijalno razdoblje (DD.MM.LLL) je već zaključeno! Ne možete više menjati!

• 0 - Prijem, prenos, izdavanje: zadato podešavanje. Ovde program pri preračunu prometa uvažava prvo sve prijeme, zatim međuskladišne prenose i na kraju izdavanja.
• 1 - Vreme zapisa pozicije: program pri preračunu prometa uvažava vreme, kada je pozicija zapisana odn. kreirana.

Pogledajte i Redosled pri preračunu prometa.  

• 1 - glavna jedinica mere - broj kolia = količina prijema
• 2 - JM 2 - broj kolia = količina prijema ÷ zbirnom jedinicom mere (pogledajte Šifarnik idenata )
• 3 - JM 3 - broj kolia = količina kolia ÷ carinska merna jedinica (pogledajte Šifarnik idenata )

U slučaju  primeru, da opcija nije označena, program će se postaviti na dokument, koji je poslednji unesen.  

Primer: Kreiranje dokumenata upotrebom JM2.

• R – Datum PDV (datum PDV iz izdatog računa)
  • D – Datum dostavnice (datum izdavanja robe)
    • I - Datum izdavanja računa (datum računa iz izdatog računa)

• R – Datum računa (datum prijema ili izdavanja računa)
  • D – Datum dostavnice (datum prijema ili izdavanja robe)
    • 1 – Datum veznog dokumenta 1
      • 2 – Datum veznog dokumenta 2

       

• Nema kontrole - kod unosa prijema i izdavanja program neće proveravati da li postoji stalna cena za njih u tabeli stalnih cena
• Upozorenje - kod unosa artikla na prijemu ili kod izdavanja na/iz skladišta, gde robu vrednujemo po stalnim cenama, onda nas u slučaju, da na izabrani dan za njih u tabeli stalnih cena nema odgovarajuće unešena izabrana stalna cena, program na to upozori. Za upotrebu te funkcije moramo obavezno uneti još i važeći datum tabele stalnih cena (pogledajte Za ident nema upisane pravilne stalne cene!).
• Nedozvoljen unos - kod unosa artikla na prijemu ili kod izdavanja na/iz skladišta, gde robu vrednujemo po stalnim cenama, onda u slučaju, da na izabrani dan za njih u tabeli stalnih cena nema odgovarajuće unešena izabrana stalna cena, program neće dozvoliti zapis odnosno unos artikla, dok odgovarajuće ne dopunimo tabele stalnih cena. Za uporabo te funkcije moramo obvezno vnesti še veljavni datum tabele stalnih cena (pogledajte Za ident nema upisane pravilne stalne cene! Unos nije moguć!).

• Vrsta rate: izaberemo, da li rate zadato oblikujemo po broju dana, nedelja ili meseci
• Dospeće sledećih rata: izaberemo period za izabranu vrstu rate
• Maksimalni broj rata: izaberemo najveći broj rata. Ako prkoračimo maksimalni dozvoljeni broj rata, program javi grešku (pogledajtej Prekoračen je maksimalni broj rata (X)!)

• R – Datum računa (datum prijema ili izdavanja računa)
  • D – Datum dostavnice (datum prijema ili izdavanja robe)
    • 1 – Datum veznog dokumenta 1
      • 2 – Datum veznog dokumenta 2 

• Vođenje po serijskim brojevima  – kod prijema robe se automatski otvori prozor za unos serijskih brojeva
• Količinski – kod prijema robe se prozor za unos serijskog broja ne otvara, serijski broj se poziciji dodeli automatski., npr. 999000001-3, bez obzira na izabrani način vođenja serijskih brojeva u šifarniku idenata.

• program će pored ostalih kriterijuma za kreiranje carinskih prijava, sa tom JCI za puštanje u slobodan promet (valuta, pariteta itd) uzimati u obzir i podatak o carinskom prijemu, iz kojeg je izdavanje nastalo. Biće kreirano najmanje onoliko carinskih prijava, koliko je prijema, čije izdajnice razdužujemo.
• kao kurs na carinskoj prijavi upotrebi će se isti kurs, koji je naveden na JCI za prijem u carinsko skladište. (Ako JCI za prijem u carinsko skladište ne postoji, upotrebi se carinski kurs, važeći na dan kreiranja carinske prijave, koji je na JCI moguće odgovarajuće promeniti.)

Ako opciju ne izaberemo, carinske prijave se kreiraju gledajući na opšte kriterijume za združivanje (valuta, paritet itd) i sa upotrebom trenutno važećeg carinskog kursa.

• vrednost nabavke - 1.000
• % carine u šifarniku carinskih tarifa - 5
• % carine u kalkulaciji pozicije prijema - 8
• izračunata carina u kalkulaciji prijema - 80
  Pošto je carinska osnova drugačija od osnove za izračun nabavne vrednosti, podatak o carinskoj stopi u kalkulaciji šifarnika idenata obično nije realan, zato taj načina izračuna carine ne preporučujemo.

• vrednost nabavke - 1.000
• % carine u šifarniku carinskih tarifa - 5
• % carine u kalkulaciji pozicije prijema - 8
• izračun carina u kalkulaciji prijema - 50
  Bez obzira na carinsku stopu, upisanu u šifarniku idenata, carina će biti izračunata sa pravilnom carinskom stopom iz šifarnika carinskih tarifa. To je i predefinisana postavka.

Pogledajte i primer Način izračunavanja carine.