 | Loading… |
|
|
|
Osnovni podaci
Osnovni podaci o identu su podeljeni na delove, koji udružuju pojedine podgrupe podataka:
Osnovni podaci
| Primarna klasifikacija |
iz šifarnika klasifikacija izaberemo šifru, koja označava primarnu klasifikaciju identa. U ovom prozoru program ponudi klasifikacije tipa A - Obe i P - Primarna.
Upotrebljamo ih pre svega za označavanje prodajnih osobina (karakteristika) proizvoda. Ugovoreni cenovnik klasifikacije se koristi samo za idente iz šifarnika idenata, koji imaju ovde klasifikaciju upisanu kao primarnu klasifikaciju!
|
| Sekundarna klasifikacija |
iz šifarnika klasifikacija izaberemo šifru, koja označava sekundarnu klasifikaciju identa. U ovom prozoru program ponudi klasifikacije tipa A - Obe i S - Sekundarna.
Idente na taj način možemo da klasifikujemo po dva različita kriterijuma, npr.:
- primarna klasifikacija u odnosu na prodajne osobine proizvoda
- sekundarna klasifikacija u odnosu na tehnološke osobine proizvoda
Dodatnu ulogu ovo polje ima kod transportnih lista, jer omogućava grupisanje težina po drugoj klasifikaciji.
|
 Garantni rok |
unesemo broj meseci, koji označava garantni rok identa |
 Vođenje serijskih brojeva |
Svakom identu možemo da dodelimo tri osnovna statusa (koji ne zahtevaju vezu sa šifarnikom predloga serijskih brojeva) i tri posebna statusa, za koje moramo prethodno da odredimo način oblikovanja serijskih brojeva u šifarniku proizvodnih varijanti odnosno šifarniku predloga serijskih brojeva.
Tri osnovna statusa:
Tri posebna statusa, koja se koriste sa šifarnikom predloga serijskih brojeva:
Podaci o zalihama serijskih brojeva nalaze se u panelu Serijski brojevi.
Podaci u polju ne mogu se menjati, ako za identa postoji zaliha različita od nule.
|
 Šifarnik predloga ser. brojeva |
(za tri posebna oblika formiranja odnosno upotrebe serijskih brojeva) izaberemo šifru predloga iz šifarnika predloga serijskih brojeva. |
| Redosled ispisa na cenovniku unutar klasif. |
unesemo serijski broj za ispis identa u cenovniku. |
 Ident je normiran za plate |
označimo da li je ident normiran za plate. Kod svakog izdavanja (i kod obrade radnih naloga) se nakon unosa količine otvara prozor, u kojem izaberemo radnika, koji je taj posao obavio.
Ako ovim mehanizmom pratimo radne naloge, dobijamo evidenciju o potrošenom vremenu i postizanju norme (pogledajte Primer proizvodnje sa ugrađenim normiranim uslugama).
|
| Količina u identu |
(za unos barkod čitačem) označimo, ako je u šifri artikla uključena i primljena/izdata količina. Određene šifre već sadrže određenu količinu proizvoda. Najčešći primer je prehrambena industrija, gde se težina pojedinog paketa zapiše u EAN šifri. Kako da podatak obrađuje očitanu količinu, izaberemo u parametrima programa u polju "Dužina šifre artikla".
Ako je to polje označeno, program dodatno ponudi još i polje za unos broja decimalnih mesta, u kojima će biti izražena očitana količina. Ako količine budu izražene na tačno tri decimale , to unesemo ovako:
Primer upotrebe: Imamo artikal sa šifrom 123. U šifarniku MS označimo opciju ¨Količina u šifri¨. Otvara se još jedno polje, gde unesemo broj dec. mesta. Ovo polje znači na koliko dec. mesta se upiše količina u poziciju dokumenta (recimo da u našom primeru podesimo 0).
Zatim u AK/ parametri programa/ identi/ osnovni podaci podesimo parametar ¨Dužina šifre identa¨. Ovde podesimo kolika je dužina šifre identa bez količine (u našem primeru 3).
Unesemo poziciju u dokument izdavanja/prijema preko barkod čitača i to je šifra 12345. Kada snimimo poziciju, program kao šifru zapiše 123, a u polje količina program zapiše 45.
|
| Zadata količina kod POS-a |
unesemo zadatu količinu, koja se koristi samo kod POS izdavanja. Polje se koristi za unos količine artikala čije pakovanje je veće od 1 komada. Primer: karton mleka = 12x1 l mleka.
Pri kreiranju novog identa se u to polje automatski dodeli vrednost 1.
Korak znači za koliko stopa se pomaknemo sa tasterima  na polje količine na POS-u.
|
| Ispisujem deklaracije za taj ident |
označimo, ako za taj ident ispisujemo deklaracije. Ako je tako, tekst u Opisu se ispiše na deklaraciji. |
| Konvertor ispisivanja deklaracija |
unesemo konvertor (npr. 1 deklaracija = 1 kom) i u sledećem polju odredimo mernu jedinicu |
| Jedinica mere |
jedinica mere za upotrebu pri ispisu deklaracija je jednaka glavnoj jedinici mere (pogledajte Dimenzije i jedinice mere) |
Knjigovodstveni podaci
Panel sa knjigovodstvenim podacima zahteva posebnu opreznost. Kako smo već rekli, kod šifarnika vrsta idenata, program iz šifre vrste identa kod automatskog knjiženja crpi podatke za knjiženje u saldakonta i glavnu knjigu. Sličan mehanizam se koristi i kod kontiranja za odvajanje poreza iz prodaje.
| Vrsta |
označava vrstu identa, u koju artikal spada. To je obavezan podatak! Ako ga ne unesemo, program javi grešku (pogledajte Vrstu identa morate obavezno uneti!). |
| Konto za trošak |
za šifre idenata, koje se upotrebljavaju za evidenciju troškova (kod primljenih računa) možemo odrediti i konto, na koji će se knjižiti trošak kupovine tog identa. Tako možemo unošenjem primljenog računa i podelom istog na različite pozicije uz odgovarajuće šifriranje idenata napraviti dokument za knjiženje i za ubuduće. |
| Konto za prihod |
za šifre, koje se upotrebljavaju za fakturisanje prihoda (kod izdatih računa) možemo odrediti i već definisani konto, gde se knjiže prihodi od prodaje te robe/usluge. Ta mogućnost je korisna pre svega kod šifri troška za prodate usluge. |
| Porez PDV |
izaberemo zadatu poresku tarifu. To je obavezan podatak! Ako ga ne unesemo, program javi grešku (pogledajte Tarifni broj morate obavezno uneti).
|
 Odeljenje |
unesemo zadatu šifru odeljenja, koja se prenese i u pozicije izdavanja i prijema i sa automatskim knjiženjem u glavnu knjigu.
|
| Nosilac troška |
unesemo zadatu šifru nosioca troškova, koja se prenese i u pozicije izdavanja i prijema i sa automatskim knjiženjem u glavnu knjigu
|
 |
Preporučujemo, da pre podešavanja ovih podataka zajedno sa vašim računovodstvom pogledate poglavlje o automatskom knjiženju primljenih i izdatih računa!
|
Dimenzije i jedinice mere
Upišemo dimenzije identa, koji se onda može koristiti u modulu carine i za ispis teretnih listova, otpremnica i računa:
| Glavna jedinica mere |
izaberemo glavnu jedinicu mere, koju koristimo pri prometima sa tim materijalnim sredstvom.
To je istovremeno i jedinica za konvertor za ispis deklaracija i jeidnicu mere za sastavnicu.
|
| (konvertor) |
izaberemo glavnu jedinicu mere, koju koristimo pri prometima sa tim materijalnim sredstvom.
To je istovremeno i jedinica za konvertor za ispis deklaracija i jeidnicu mere za sastavnicu.
|
| Zbirna jedinica mere |
naziv sekundarne (zbirne) jedinice mere |
| Neto težina |
unesemo neto težinu identa po jedinici mere u preračunatu u JM Tona (za obračun Ekoloških taksi ) |
| Bruto težina |
unesemo bruto težinu identa po jedinici merežinu preračunati u JM Tona) |
| JM |
izaberemo jedinicu mere, za koju važe težine. Na ovu jedinicu mere se u parametrima pozivamo kao na JM3. |
| Širina |
unesemo širinu identa po jedinici mere |
| Visina |
unesemo visinu identa po jedinici mere |
| Dubina |
unesemo dubinu identa po jedinici mere |
| JM |
izaberemo jedinicu mere, za koju dimenzije važe
|
Faktor pol.etikete
|
unesemo faktor koji će se pomnožiti sa MPC i dobiti informaciju kolika je cena npr. za jedan kg. Primer: 200 gramska čokolada bi imala unetu vrednost 5. |
|
JM pol.etikete
|
izaberemo jedinicu mere, za poličnu etiketu koja će se ispisivati na ispisu polične etikete. |
Carinski podaci
|
Carinski podaci su neophodni, ako robu uvozimo i izvozimo ili ako je vodimo preko carinskog skladišta!
|
| Carinska tarifa |
izaberemo carinsku tarifu, u koju to ident spada |
| Glavna jedinica mere je |
unesemo konvertor iz glavne jedinice mere na carinsku jedinicu mere. Ako je npr. primarna JM KOM, a carinska KPL i unešen konvertor je 5, to znači, da je
1 KPL = 5 KOMada. |
| Carinska JM |
carinska jedinica mere |
 Izjava |
unesemo zadati broj izjave |
| Poreklo |
iz tabele izaberemo zadatu državu porekla |
 Tip izjave |
izaberemo zadati tip izjave za poreklo |
 Šifra pril./odl. u inostranstvo |
izaberemo šifru priliva/odliva, koju program koristi u deviznoj likvidaturi
|
|
|
|
|