Vodenje sa ciljem

Upravljanje s ciljem

Upravljanjem utičemo na to, da je osoba ili postupak u odredjenom pravcu. Sama definicija upravljanja postavlja značaj cilja u središte. Kao početnika teorije o upravljanju s ciljem (Management by Objective) često spominje Peter Drucker, kao tvorac početnika teorije o upravljanju sa rezultatima.

U naravi ljudi je da traže  razlog za rad. To nam daje cilj i zato je zadatak lidera da obezbedi da u organizaciji postoji cilj.

Upravljanje s ciljem predstavlja proces utvrdjivanja i donošenje odluka od strane lidera i zaposlenih.

Osnova upravljanja s ciljem predstavlja zajedničke odluke, izbor pravca delovanja i odlučivanja.

Učešće zaposlenih u postavljanju ciljeva daje veću odgovornost za postizanje ciljeva.  Takodje, u ovom procesu se utvrdjuje način praćenja ciljeva i odgovarajuće posledice u slučaju postignutih ili nepostignutih ciljeva. Jasnoća merenja i posledice su ključ za uspeh u upravljanju s ciljem. Na taj način dajemo zaposlenima više snage,  veću jasnoću o njihovoj odgovornosti i našim očekivanjima, a samim tim i veću slobodu.

Prednosti upravljanja s ciljem:

• Podizanje motivacije: zaposleni su više motivisani za postizanje ciljeva.
• Poboljšana komunikacija i saradnja: praćenje napretka obezbedjuje redovnu komunikaciju izmedju lidera i zaposlenog.
• Jasan cilj: jer upravljanje zahteva jasno definisane ciljeve, upravljanje preduzeća je prisiljeno da jasno napravi planove.

Slabosti upravljanja s ciljem:

• veliki naglasak na ciljeve, a ne na širem planiranju očekivanih rezultata
• uzima se u obzir okruženje (npr. brze promene) za postizanje ciljeva
• adekvatnost resursa
• prisutnost informacija za meru
• zaposleni se uporedjuju sa idealnim saradnicima i njihovim rezultatima
• iz jednostavnog sistema se (može) razviti birokratija

Upravljanje s ciljem zahteva redovno praćenje i kontrolisanje. Zato je potrebno obezbediti odgovarajuće sisteme da se lakše prati realizacija ciljeva (statistika, redovni razgovori, reklamacijski dnevnik...)

Svako preduzeće mora najpre da odredi zajednički pravac – grupne ciljeve (viziju). Pravac mora biti dugoročan. Najbolji dugoročan zajednički pravac preduzeća je postavljena vizija.

Vizija i strateški ciljevi postavljaju pravac za postavljanje ciljeva na svim ostalim nivoima, čime se obezbedjuje ujednačen i uskladjen rad organizacije.

U kriznim situacijama, promenama strategije ili organizacije, potrebno je postavljati i fokusirati se na mnogo kraće ciljeve. 

Postavljanje dobrih ciljeva zahteva iskustvo, sposobnost studija i održavanje balansa. Za postavljanje ciljeva nema formule, obrasca, računarskog programa. Zato je važno redovno praćenje i prilagodjavanje. To je i razlog, zašto je preduzeću potreban lider.

U postavljanju ciljeva pratimo SMART(ER) ideju. Tako su ciljevi:

Specific – konkretni i jasni

Measurable - merljivi tj. kvantifikovani (unapred odredimo periodiku i način pregleda ciljeva)

Agreed  - dogovoreni tj. komunikativni (s kolegama)

Relevant  - odgovarajući, relevantni i dosledni, uskladjeni sa ličnim i organizacionim

Timebound - vremenski ograničeni (do kada, kako će se pratiti, kada)

Empowering - osnažljivi, razvijaju zaposlenog

Rewarded –  nagradjeni

Dobro postavljeni ciljevi su oni, koji obezbedjuju kako uspeh organizacije tako i razvoj pojedinca.