Neračunovodstveni nalozi u računovodstvenoj službi

Neračunovodstveni poslovi u računovodstvenoj službi

Struktura poslova računovodstvene službe

Struktura poslova računovodstvene službe sa teoretske tačke gledišta, može biti:

1. Jedinstvena (homogena), što znači, da služba obavlja samo računovodstvene zadatke.
2. Raznovrsna (heterogena), što znači, da služba obavlja i neračunovodstvene zadatke, dakle one, koji nisu sastavni deo informacionog sistema preduzeća i zbog toga mogu biti:
   • zadaci, koji po svom sadržaju spadaju u obavljenom delimičnom sistemu osnovnih poslovnih funkcija kompanije;
   • zadaci, koji po svom sadržaju spadaju u upravnom delimičnom sistemu osnovnih poslovnih funkcija kompanije.

Jedinstvena struktura

U vezi jedinstvene strukture treba napomenuti, da to ne znači, da je potpuno obavljanje računovodstvenih poslova. Potpuno, naime ne može biti, jer se deo računovodstvenih poslova (kao što smo više puta ustanovili) nužno obavlja izvan računovodstvene službe. Obavljanje računovodstvenih zadataka je i nepotpuno, ako računovodstvena služba ne pokriva sve vrste odnosno obim računovodstvenih poslova, koje bi se u principu mogle obavljati. To je često, kad kompanija ima različite poslovne jedinice, naročito, ako su regionalno rasute, čak i u odredjenim jedinicama obavljanja odredjenog dela ili vrste računovodstvenih zadataka. Odluke zavise od ocene efikasnosti takve organizacije. Slično tome nalazimo u kontrolisanju odnosno matičnoj kompaniji u grupi, gde se važan deo računovodstvenih poslova obavlja po odredjenim filijalama.

Raznovrsna struktura

U praksi je najčešća raznovrsna struktura zadataka u računovodstvenoj službi. To samo po sebi nije loše, mada je veoma važno razumeti uzroke takvih rešenja.

Uzroci rešenja

Osnovni motivi mogu biti objektivni, medju njima možemo pomenuti sledeće:

• male kompanije sa malo zaposlenih, koji moraju obavljati više različitih poslova, medju kojima često nailazimo na slučajeve, kad šef računovodstva vodi i odredjene osnovne poslovne funkcije (nabavke, kadrove itd.) ili obavlja administrativne poslove;
• tesna povezanost računovodstva i obavljanje odredjenih zadatakaa;
• opterećenje pojedinca unutar kompanije;
• osposobljenost računovodstvenog kadra za razne poslove, jer poznaje poslovanje preduzeća;
• potreba za precizan i formalno zahtevan rad;
• privremena raspodela poslova u odsustvu kadrova u drugim organizacionim jedinicama.

Za razliku od gore nevedenih primera, u nekim kompanijama su često važni i subjektivni uzroci, kao na primer:
 

• poslovodja nema dovoljno znanja o računovodstvu - njegove namene, uloge i sadržaja - bilo da se odnosi na nedostatak stručnosti i neadekvatnih izvora;
• vodja ili zaposleni nisu dovoljno osposobljeni za obavljanje svojih zadataka;
• vodja ili zaposleni nemaju dovoljno znanja o propisima za obavaljanje svojih poslova;
• vodja ili zaposleni izbegavaju neprijatne, naročito nove ili dodatne poslove;
• neadekvatna organizacijska klima u odnosu na značaj, ulogu i sadržaja računovodstva;
• tendencija za centralizaciju upravljanja;

Subjektivni uzroci su po pravilu veoma značajni, jer postavljaju računovodstvene radnike u težak i stresan položaj, iako se ovde njima nećemo baviti.

Što se tiče objektivnih uzroka, važno je napomenuti, da postojeće rešenje može biti opravdano, iako je njeno trajanje privremeno. Pri tom je korisno imati u mislima dosetku, koji kaže, da "nema tako trajnih problema, kao što su privremeni". Zato moramo, ruku pod ruku sa poslovnim razvojem da utvrdimo da li su okolnosti možda jedini način da se promeni struktura finansijskih usluga u pogledu poslova koje se obavljaju. Ali to nije dovoljno. Sa razvojnom strategijom, kompanija treba da brine i na odgovarajući način da otkloni "privremene uzroke" o raspodeli poslova unutar preduzeća.

Preraspodela zadataka nikako nije jednostavna. Pokrenuto stanje odnosno način rada i uspostavljenu organizaciju je veoma teško promeniti, na šta pokazuje i argument koji stalno slušamo: "Ako je do sada sve išlo u redu, zašto menjati"? Šta šef računovodstva u takvim slučajevima treba da radi?

Pre svega, mora biti uvek profesionalan u odnosu na uslove i u duhu Kodeksa računovodstvenih načela i Kodeksa pozivne etike računovodja. Znači: taktičan, strpljiv, tolerantan, ali i uporan i neograničen. Takav stav se može videti na sledeće načine:

• trudi se  za obrazovanje uprave i zaposlenih u pogledu uloge i sadržaja računovodstva;
• pre svega je jasan i kaže, šta spada teorijski gledano u računovodstvo , a šta ne;
• dopušta izuzetke samo kod objektivnih razloga, koji bi trebalo da budu utemeljeni od strane uprave;
• menja objektivne razloge i na to upozorova upravu;
• u slučaju subjektivnih uzroka može da otkloni obavljanje poslova sa odgovarajućim obrazloženjem;
• nikada se ne ponaša drugačije iako bi bio direktor kompanije jer se od njega zahteva širi (upravnički) pogled na celu organizaciju kompanije i njeno poslovanje.

Zadnja alineja je izvanrednog značaja i ne važi samo za slučajeve rasporedjivanja zadataka već i za celokupno delovanje vodje računovodstva.

dr. Živko Bergant

izvor: Poslovni saveti