Primer izračuna nadomestila za bolniško

Primjer za formulu za nadomestilo za bolovanje

Na osnovi podatkov o osnovi za nadomestilo iz šifranta delavcev (Del17, Del18, Del19) ter podatkov iz šifranta povprečnih plač program ob obračunu plače izračuna ustrezen indeks odnosno faktor, s kojim je treba revalorizirati osnovu za nadomestilo, da dobijemo vrednost za isplatu. Podatak ob obračunu takođe zapiše u šifrant delavcev u polje Del20. U formulama za izračun nadomestila se na vrednost ovog indeksa pozivamo izrazom #IndN#.

1. Kako teče izračun nadomestila, ako je radnik bio zaposlen odnosno osiguran celo prethodno godine?

A. Osnova za izračun nadomestila za bolovanje u tekućoj godini je prosečna bruto zarada radnika u prethodnoj kalendarskoj godini, od koje su plaćeni doprinosi

B. Bruto osnova iz tačke A se za isplatu u tekućem mesecu revalorizuje indeksom:

Zbog vrednosti u imeniocu gornjeg izraza je važno, u kojoj godini je radnik započeo bolovanje. Podatak o tome, koju godišnju prosečnu platu program treba da koristi, nalazimo u polju Del18 (godina).

C. Nadomestilo, koje refundira ZZZS u zavisnosti od tipa zadržanosti sa posla (31. član ZZVZZ) iznosi 100%, 90% ili 80% te osnove. Ovaj faktor koristimo u šifrantu vrsta zarada u formuli za izračun (vidi takođe primer).

2. Kako teče izračun nadomestila, ako je radnik celo prethodno godine primao nadomestilo plate za vreme zadržanosti sa posla?

U takvom slučaju se:

A. za osnovu uzima bruto plata iz prethodne godine

B. se ta osnova revalorizuje tako, da u imeniocu razlomka koristimo prosečnu platu te godine, iz koje je uzeta osnova (dakle prethodne godine)

3. Kako teče izračun nadomestila, ako radnik nije bio zaposlen celo godine u godini, iz koje se uzima osnova?

U takvom slučaju se:

A. bruto plata iz prethodnog perioda utvrđuje na uobičajen način. Pošto je radnik pri tome postigao niži fond sati, bruto satnica će ipak biti pravilno izračunata (vidi podatke Del17 i Del19 u šifrantu delavcev).

B. se ta osnova revalorizuje tako, da se u imeniocu razlomka koriste prosečne plate onih meseci, kada je radnik bio osiguran, i dele se sa onim brojem meseci, koliko je radnik bio osiguran. Za izračun indeksa revalorizacije se računa svaki mesec, u kojem je radnik bio barem jedan dan osiguran. Podatak o mesecima, kada je radnik bio osiguran, program uzima:

• iz panela radne knjižice . Program uzima u obzir i prekid radnog staža i uzima u obzir plate onih meseci, kada je radnik bio zapravo zaposlen.

Primer: radnik je bio zaposlen u januaru 99, zatim sledi prekid osiguranja (dakle nema upisa u radnu knjižicu), a zatim se u decembru 99 radnik ponovo zapošljava. U izračunu indeksa će se uzeti u obzir prosečna plata za januar i decembar 1999.

Pošto u šifrant prosečnih plata upisujemo podatke o prosečnoj plati za PREDPRETEKLI mesec (jer su nam tada potrebni za izračun osnove za porez na dohodak), program pri izračunu koristi podatak o prosečnoj plati, zabeleženoj u podatku za DVA MESECA unapred.

U našem slučaju smo očitali podatak o prosečnoj plati, koja je u šifrantu vrsta zarada upisana u periodu 1999-03 i 2000-02.

PRIMER:

• Za primer šifre vrste zarade za bolovanje iznad 30 dana sa 80% nadomestila uzmimo preddefiniranu vrstu zarade BN8.
• Osnovu za nadomestila izračunamo uz pomoć menija za pretragu osnove za nadomestila. Tako dobijene podatke zatim još prenose u šifrant delavcev. Ako ne raspolažemo sa svim podacima, možemo ih uneti i ručno - direktno u šifrant delavcev.
• Ob obračunu plata program još proverava, da li nije obračunato nadomestilo veće ili manje od zakonski dozvoljenog. Ako iznos nadomestila nije u zakonskim okvirima, koristi nadomestnu formulu za najniži odnosno najveći iznos isplate i pravi platne liste sa tim iznosima.
• Po uspešno završenom obračunu plata program izračunava još indeks odnosno faktor valorizacije. Primer je prikazan u šifrantu delavcev.