Brojčani primer s knjiženjima - MF

Brojčani primer sa knjiženjem - MF

Prvo raspišemo radne naloge. Ako u raspisu radnog naloga izaberemo način raspisivanja RN "U podnivoe sastavnice" i ako je u Parametrima programa način raspisivanja RN "U  podnivoe sastavnice"   i u Parametrima programa | Proizvodnja | Osnovni podaci označena opcija "Vrsta dokumenta za raspis RN iz šifarnika MS", s raspisom radnog naloga  za PROIZVODK  automatski će se raspisati tri radna naloga. Za naš primer:

• u vrsti dokumenta radnih naloga 600 za 1 kom PROIZVODK, i preko njega zbog višenivoiske sastavnice i u sastavnici označenih vrste dokumenata 
  • u vrsti dokumenta 6P0 za 1 kom POLUPRI
  • u vrsti dokumenta 6K0 za 1 kom POLUPRII

Radne naloge ćemo obraditi od najnižeg nivoa prema višem.

Za ilustrovani prikaz tu upotrebljenih sastavnica i resursa pogledaj Sastavnica i resurs - MF). Za ilustrrovani prikaz tu prikazanih prometa pogledaj Prometi. Za ilustrovani prikaz tu prikazanih knjiženja pogledaj Knjiženja i ispisi.

 1. Izrada POLUPRI

Za 1 kom POLUPRI koristimo 

• 1 kom MAT1 po ceni 100 RSD i 
• 1 sat SOPUSLO po ceni 100 RSD.

 Vlastita cena poluproizvoda je 200 RSD.

Koristili smo vrstu dokumenta 6P0, gde će biti izdavanja svih za proizvodnju potrebnih materijala i usluga odrađena na vrsti dokumenta 640, prijem poluproizvoda pa u vrsti dokumenta 720. I prijem kao izdavanje se prati na skladištu radnih naloga (RN skladište).

Automatsko knjiženje potrošnje materijala za interni prijem i interna izdavanja: 

Razlika izmedju dugovnog prometa konta 4000 i potražnog prometa konta 6000 je vrednost vlastite usluge, koju iz potrošnje materijala ne knjižimo automatski.

 2. Izrada POLUPRII

Za 1 kom POLUPRII koristimo 

• 1 kom POUPRI i 
• 1 kom (ili sat) kooperantove usluge USLUGAKOOP.

Koristimo vrstu dokumenta jednostavne proizvodnje kod kooperanta 6K0, gde će biti izdavanja svih za proizvodnju potrebnih poluproizvoda i usluga na vrsti dokumenta K30, prijem poluproizvoda i u vrsti dokumenta K10.

U tom slučaju zahtevamo podatak o zalihi poluproizvoda u preradi kod kooperanta, prvo ćemo kooperantu prenosom isporučiti potrebne poluproizvode.

2.a. Prenos poluproizvoda na skladište kooperanta

Prenesemo 1 kom POLUPRI, kojeg kooperantu damo na raspolaganje za dalju obradu.

Automatsko knjiženje potrošnje materijala za prenos:

2.b. Obrada radnog naloga - interni prijem, izdavanje (i račun kooperanta)

Ako je u šifarniku vrste dokumenta uneta barem jedna vrsta dokumenta za zbirnu fakturu kooperanta, možemo na osnovu podataka iz sastavnice radnog naloga iz prozora za ispis radne dokumentacije ispisati:

• Zahtevnice kooperacije - ispiše očekivani utrošak poluproizvoda, materijala itd (za naš primer: 1 kom POLUPRI)
• Radni spisak kooperacije - ispiše očekivanu količinu  usluge kooperanta (za naš primer: 1 kom  USLUGAKOOP) i očekivanu količinu prerađenih idenata (za naš primer: 1 kom POLUPRII)

Kad od kooperanta primimo dostavnicu za 1 kom POLUPRII, kojem je u svojoj proizvodnji odgovarajuće dodao svoju uslugu, obradimo radni nalog, čime kreiramo promete:

2.b.1. Interno izdavanje (vrsta dokumenta K30)

Pošto smo zalihu poluproizvoda preneli na skladište kooperanta, kreiranje internog izdavanja će za uslugu kooperanta (vrsta dokumenta K30) za skladište upotrebiti kooperant, koji je naveden u polju "Kooperant" šifarnika spoljnog resursa.

Na izdavanju nalazimo:

• 1 kom POLUPRI - poluproizvod, koji je u procesu proizvodnje koristio odnosno prešao je u POLUPRII. U našem slučaju je ta vrednost 200 RSD. Izdavanje označimo kao obično u obradi radnog naloga, panel Izdavanje.

Na izdavanju kooperantove usluge nalazimo:

• 1 kom tj. sat kooperantove usluge. On potvrdi da je cena usluge operacije jednaka 0, cenu joj odredimo naknadno, preko računa kooperanta (vidi sledeću tačku - Račun kooperanta). U našem slučaju će ta vrednost biti 5000 RSD. Izdavanje označimo u obradi radnog naloga, panel Kooperacija. Panel Kooperacija je aktivan samo, ako je u šifarniku vrste dokumenata uneta barem jedna vrsta dokumenta za zbirni račun kooperanta.

Izdavanje materijala za proizvodnju kod kooperanta NE KNJIŽIMO. Zalihu proizvoda u doradi ćemo razdužiti posredno, s internim prijemom od kooperanta (vidi tačku 3, vrsta dokumenta K10).  U tu svrhu u toj vrsti dokumenta ne podešavamo konta za automatsko knjiženje. (Ako ga dodatno označimo  sa statusom "Evidencijski",  program nam ga neće ponuditi za automatsko knjiženje, mada u tom slučaju ne možemo uključiti niti u obračun materijalnih prometa niti u obračune izdatih računa itd.)

	Ovaj dokument nam je potreban samo za izračun vlastite cene identa, kojeg primamo od kooperanta (vrednost potrošenog materijala uključeno s kooperantovom uslugom), i za razduženje "zalihe" prenesenih materijala kod kooperanta.
	Možemo izabrati u drugačije podešavanje vrste dokumenata: prenos na skladište kooperanta (kao gore u tački 2.a) vraćanje tih istih materijala nazad na skladište za proizvodnju izdavanje iz redovnog skladišta za proizvodnju U takvom slučaju moramo knjižiti sva tri navedena prometa!

 2.b.2. Račun kooperanta

 Iz pozicije internih izdavanja za usluge kooperanta izradimo zbirni račun kooperanta (vidi Zbirni prijem fakture kooperanta). Cenu kooperantove usluge možemo uneti odnosno promeniti i na tako uneseni zbirni račun, zatim još potvrdimo kalkulaciju, koja će preračunati  vlastitu cenu od kooperanta zadatog proizvoda (vidi Kalkulacija zbirnog računa kooperanta).

Za vrednost kooperantove usluge ćemo teretiti isti konto materijala/proizvoda/nedovršene proizvodnje u doradi, kao što smo opteretili pri prenosu na skladište kooperanta (vidi korak 2.a). U našem primeru koooperantu predajamo proizvode na doradu, zato je ceo postupak uradjen preko konta proizvoda u doradi - 635.

Zato je korisno, da za svaku moguću vrstu kooperacijskih usluga unesemo određenu šifru identa i podatak o kontu za opterećenje unesemo u polje "Konto za trošak" (vidi Šifarnik idenata - Knjigovodstveni podaci), koji se kod unosa računa kooperanta ponudi kao zadati konto za dugovno knjiženje.

Automatsko knjiženje primljenog računa:

2.b.3. Interni prijem (vrsta dokumenta K10)

Od kooperanta primamo POLUPRII, za kojeg je bilo utrošeno:

+ 200 RSD poluproizvoda POLUPRI

+ 5.000 RSD kooperantove usluge 

= 5.200 vlastita cena POLUPRII

Automatsko knjiženje internog prijema POLUPRII:

 3. Izrada proizvoda PROIZVODK

Kada imamo na zalihi sve za PROIZVODK potrebne poluproizvode i materijale, možemo nastaviti s proizvodnjom proizvoda.

Za 1 kom PROIZK koristimo

• 1 kom POUPRII (s vlastitom cenom 5.200)
• 1 kom (ili sat) vlastite proizvodne usluge SOPUSLPRO po ceni 100

Automatsko knjiženje internog izdavanja i internog prijema u maloprodajnoM skladištU za prodaju kupcima:

Razlika izmedju dugovnog prometa konta 4000 i potražnog prometa konta 6000 je vrednost vlastite usluge, koju  iz potrošnje materijala ne knjižimo automatski.

4. Prenos troškova materijala u nedovršenu proizvodnju

Za zaokruživanje primera moramo na kraju obračunskog perioda troškove materijala još preneti na teret konta nedovršene proizvodnje. To najlakše uradimo s predlogom proizvoljnog automatskog knjiženja (vidi Prenos troškova u zalihe):

Nalog za knjiženje za prenos troškova materijala na teret zalihe nedovršenih proizvoda:

5. Pregled stanja glavne knjige po svim navedenim knjiženjima

Iz svih gore navedenih knjiženja proizlazi, da ćemo po unosu svih gore navedenih knjiženja iskazivati:

Razlika izmedju dugovnog i potražnog prometa konta 6000 je vrednost vlastitih usluga, koje iz upotrebe materijala ne knjižimo automatski.

6. Vrednost pruženih usluga

Razlika izmedju dugovnog prometa konta i potražnog prometa konta 6000 je vrednost utroška vlastitih usluga (iz tu prikazanih faz proizvodnje), koje  iz potrošnje materijala ne knjižimo automatski.

Tu vrednost utoška vlastitih usluga, koja je uključena u vrednost zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje, najlakše tražimo sa obračunom materijalnih prometa tako, da (kod zadatih podešavanja):

• ispis ograničimo na vrstu identa 700
• izaberemo promete internih izdavanja, gde evidentiramo vlastite proizvodne usluge (zadato 620, 660 i 690)
• izaberemo datumski period  dostavnice (npr. mesec, za kojjeg smo već knjižili utrošak materijala te je već unet datum  zaključka materijalnih prometa)