 | Loading… |
|
|
|
Zaokruživanje nakon uvođenja evra
Zaokruživanje nakon uvođenja evra 
 |
Ova stranica sadrži informacije koje su specifične za Sloveniju. Najverovatnije su manje relevantne u drugim zemljama. |
Po uvođenju evra u RS pojavili su se problemi sa samim zaokruživanjem cena i poreza na izdatim dokumentima. Pošto od nadležnih institucija (u nastavku) nismo dobili nikakve konkretne odgovore, ne možemo jednostrano objaviti preporučene postavke samih zaokruživanja i obračunavanja cena i poreza u programu. Takođe, sama legislativa (u nastavku), koja uređuje ovu oblast u RS, je prilično oskudna, pa korisnicima predlažemo da se sa računovodstvenim i internim pravilnikom u preduzeću odluče za način zaokruživanja i obračunavanja cena i poreza i da u skladu s tim postave odgovarajuće parametre u programu. U nastavku je još nekoliko dodatnih objašnjenja za lakšu odluku i razumevanje problematike.
1. Legislativa
Zakon o uvođenju evra (ZUE; Službeni list RS 114/2006) u 19. članu kaže:
(1) Od dana uvođenja evra, prodajne cene za robu i usluge preračunavaju se na najmanje tri decimalna mesta i zaokružuju se i prikazuju na ne manje od dva decimalna mesta.
(2) Kada se roba i usluge prodaju u velikim količinama (na primer, električna energija, telefonski impuls, osnovne komunalne usluge, naftni derivati, prirodni gas i tečni naftni gas), cene se prilikom preračunavanja iz tolara u evre zaokružuju i prikazuju na ne manje od četiri decimalna mesta.
(3) Iznosi međusobnih operacija moraju se zaokružiti na najmanje onoliko decimalnih mesta koliko ih ima cena iz koje je međusobna operacija dobijena. Pri tome se za međusobne operacije smatraju operacije kod kojih trenutni cilj operacije nije plaćanje ili knjiženje kao konačni obračun odgovarajućeg novčanog iznosa.
(4) Novčani iznosi, obračunati na osnovu cena iz drugog stava ovog člana, koji treba da se plate ili knjiže, zaokružuju se na najbliži cent.
(5) Nezavisno od drugog stava ovog člana, cene motornih benzina, plinskog ulja za pogon i grejanje zaokružuju se na tri decimalna mesta.
| Objašnjenje DURS-a, br. 4230-48/2007, 29. 1. 2007
Porezni obveznik navodi da ima problema sa knjiženjem ulaznog PDV-a na osnovu dobavljačevih računa zbog uvođenja evra nakon 1. 1. 2007. Dobavljač na računu prikazuje vrednost robe npr. 4,02 po jedinici * 16 komada = 64,32 što je po njegovom mišljenju osnova za PDV, od koje bi trebao biti obračunat PDV u iznosu od 12,86 €. Dobavljač mu u navedenom slučaju obračunava PDV u iznosu od 12,85 €, jer je vrednost po jedinici 4,0150 * 16 komada = 64,24 i ta osnova je preniska. Zanimaju ga, da li je njegovo mišljenje, da bi dobavljač trebao obračunati PDV na računu od vrednosti po jedinici izražene sa dva decimalna mesta ispravno. U nastavku objašnjavamo:
Zakon o uvođenju evra (Službeni list RS, br. 114/2006; u nastavku: ZUE), o zaokruživanju govori u 19. članu. Prvi stav kaže da se od dana uvođenja evra prodajne cene za robu i usluge preračunavaju na najmanje tri decimalna mesta i zaokružuju se i prikazuju na ne manje od dva decimalna mesta. Treći stav ovog člana kaže da se iznosi međusobnih operacija moraju zaokružiti na najmanje onoliko decimalnih mesta koliko ih ima cena iz koje je međusobna operacija dobijena. Pri tome se za međusobne operacije smatraju operacije kod kojih trenutni cilj operacije nije plaćanje ili knjiženje kao konačni obračun odgovarajućeg novčanog iznosa.
U slučaju koji navodi obveznik, dobavljač je na računu prodajnu cenu za robu nakon preračunavanja u evre zaokružio i prikazuje je na dva decimalna mesta. Takođe je na dva decimalna mesta zaokružio iznos međusobne operacije, to jest osnovu za obračun PDV-a. S obzirom na navedeno, smatramo da bi njegov dobavljač trebao obračunati PDV od osnove, zaokružene na dva decimalna mesta (dakle 4,02 € * 16 komada = 64,32 €; 20 % PDV = 12,86 €).
|
Zaokruživanje iznosa na računu i odbitak PDV-a
Objašnjenje DURS-a, br. 4230-117/2007, 3. 4. 2007
Porezni obveznik cene za poziv prikazuje na četiri decimalna mesta. Tako je na razčlenjenim računima iznos za pojedinačni poziv prikazan na četiri decimalna mesta (iznosi međusobnih operacija), na mesečnim računima se iznosi za pojedinačne pozive za istu vrstu usluge, npr: pozivi u unutrašnjem prometu, sabiraju i prikazuju na dva decimalna mesta, jer se iznos knjiži na odgovarajući konto. PDV se obračunava i prikazuje na računu od svake usluge posebno. Proizvod seštevka poreskih osnovica i poreske stope zbog zaokruživanja nije uvek jednak seštevku stavki PDV-a. Razlike su se pojavljivale već u sistemu tolara, ali porezni obveznici, jer su razlike bile u stotinama tolara, na njih nisu obraćali pažnju. Zbog opisanog nastaju problemi pri sastavljanju obračuna PDV-O i kod naručilaca, kada račune unose u svoje evidencije. Na pitanje u vezi s tim odgovaramo:
Da li porezni obveznik ima pravo na odbitak PDV-a u celosti, ako je na primljenom računu iznos PDV-a viši nego što bi mogao biti obračunat od prikazane poreske osnovice, a razlika je posledica zaokruživanja pojedinačnih iznosa na računu?
Ako je na primljenom računu iznos PDV-a viši nego što bi mogao biti obračunat od prikazane poreske osnovice, a razlika je posledica zaokruživanja pojedinačnih iznosa na računu, primalac računa ima pravo da odbije celokupan iznos PDV-a. Naime, iznos PDV-a je obračunat ispravno, a porezni obveznik je taj iznos PDV-a takođe dužan da plati ili ga je platio.
Zakon o porezu na dodatu vrednost – ZDDV-1 (Službeni list RS, br. 117/06) uređuje obavezu izdavanja računa u 81. članu. Obavezne sastavnice računa, koji izdaje porezni obveznik u skladu sa 81. članom ZDDV-1, propisuje 82. član ovog zakona. Porezni obveznik mora na računu između ostalog navesti:
· poreznu osnovu, od koje se obračunava PDV po pojedinačnoj stopi odnosno na koju se odnosi oslobađanje,
· cenu po jedinici bez PDV-a,
· bilo kakva sniženja cena i popuste, koji nisu uključeni u cenu po jedinici i
· iznos PDV-a, osim u slučajevima gde se primenjuje posebna regulativa, za koju zakon ovaj podatak isključuje.
ZDDV-1 propisuje samo obavezne sastavnice računa, a porezni obveznik može na računu prikazati i više podataka.
U vezi sa seštevkom poreskih osnovica na jednom računu, Pravilnik o sprovođenju zakona o porezu na dodatu vrednost – pravilnik (Službeni list RS, br. 141/06) u 139. članu propisuje da ako se račun odnosi na više vrsta robe odnosno usluga, vrednosti bez PDV-a, koje se odnose na robu odnosno usluge, koje su oporezovane istom stopom PDV-a, mogu se sabrati, a od seštevka se obračunava PDV po propisanoj poreskoj stopi.
Kada porezni obveznik na računu obračunava PDV od svake pojedinačne usluge ili robe i ukupni iznos PDV-a utvrđuje seštevkom pojedinačnih iznosa PDV-a, taj iznos se često zbog zaokruživanja razlikuje od iznosa koji bi se izračunao obračunom PDV-a od seštevka pojedinačnih poreskih osnovica.
U vezi s tim utvrđujemo da se porezni obveznik može izbeći probleme, ako na računu prikaže iznos PDV-a, koji utvrđuje obračunom PDV-a od ukupne poreske osnovice po pojedinačnoj stopi, a ne seštevka PDV-a, obračunatog od svake pojedinačne vrste usluge ili robe. Podatak o (ukupnoj) poreskoj osnovici, od koje se obračunava PDV po pojedinačnoj stopi, je obavezan podatak na računu, propisan 8. tačkom 82. člana ZDDV-1. U tom slučaju primalac računa neće imati dilema u vezi sa ispravnošću obračunatog PDV-a na primljenom računu.
U ostalim slučajevima nastaju razlike zbog zaokruživanja i postavlja se pitanje, da li porezni obveznici imaju pravo na odbitak celokupnog PDV-a, ako je iznos PDV-a, utvrđen kao seštevek PDV-a po pojedinačnim uslugama ili robi, zbog zaokruživanja viši. U vezi sa pravom na odbitak PDV-a u ovim slučajevima smatramo da primalac računa na osnovu 63. i 67. člana ZDDV-1 ima pravo da odbije celokupan iznos PDV-a. Ako dođe do razlika samo zbog zaokruživanja, iznos PDV-a na računu je obračunat ispravno, a porezni obveznik je taj iznos PDV-a takođe dužan da plati ili ga je platio.
2. Osnova za obračun prodajne cene
Preporučujemo da je postavka Zaokruživanje obračuna cena postavljena na same nule, dok Zaokruživanje pozicija uticati na samu veličinu razlika, do kojih dolazi prilikom samog obračunavanja cena i vrednosti.
2.1. Osnova za obračun prodajne cene: P - Cena bez poreza
| Prodajna cena |
cena * količina |
ona se zaokružuje u skladu sa postavkom zaokruživanja pozicije |
| Porez |
prodajna cena * stopa poreza |
ona se zaokružuje u skladu sa postavkom zaokruživanja pozicije |
| Maloprodajna cena |
Prodajna cena + Porez |
se obračunava iz već zaokruženih vrednosti |
2.2. Osnova za obračun prodajne cene: M - Cena sa porezom
| Maloprodajna cena |
cena * količina * porez |
ona se zaokružuje u skladu sa postavkom zaokruživanja pozicije |
| Prodajna cena |
cena * količina |
ona se zaokružuje u skladu sa postavkom zaokruživanja pozicije |
| Porez |
Maloprodajna cena - Prodajna cena |
se obračunava već iz zaokruženih vrednosti |
2.3. Primer
Primer: imamo jedan komad identa sa cenom 6,6667 (porez je 8,5%). Zaokruživanje pozicije imamo postavljeno na 0,01.
2.3.1. P - Cena bez poreza
| P- Cena bez poreza |
Obračun |
Zaokruženo u skladu sa postavkom zaokruživanja pozicija |
| Prodajna cena |
6,6667 * 1 = 6,6667 |
6,67 |
| Porez |
6,67 * 8,5% = 0,5666695 |
0,57 |
| Maloprodajna cena |
6,67 + 0,57 = 7,24 |
7,24 |
2.3.2. Cena sa porezom
| M- Cena sa porezom |
Obračun |
Zaokruženo u skladu sa postavkom zaokruživanja pozicija |
| Maloprodajna cena |
6,6667 * 1 * (8,5% + 1) = 7,2333695 |
7,23 |
| Prodajna cena |
6,6667 * 1 = 6,6667 |
6,67 |
| Porez |
7,23 - 6,67 = 0,56 |
0,56 |
4. Obračun vrednosti poreza
4.1. Seštevek po pozicijama
Vrednost poreza se u programu sabira po pozicijama. Takođe se obračunava osnova. Tako može u nekim slučajevima doći do odstupanja, ako porez obračunavamo iz osnove na dokumentu.
4.2. Obračun iz osnove na dokumentu
Ako želimo da je vrednost poreza na dokumentu obračunata iz osnove, možemo se poslužiti prekidačem Zaokruživanje PDV-a na nivou dokumenta. Ona vrednost poreza obračunava iz osnove i razliku koregira na poziciji sa najvišom vrednošću na dokumentu. Zato se može u pojedinim slučajevima desiti da obračun poreza na toj poziciji nije usklađen sa osnovom na toj poziciji do te mere da bitno utiče na sam procenat poreza.
5. Stotinska izravnava
U slučaju da imamo prodajne cene definisane na tri ili čak 4 decimalna mesta i takođe samo zaokruživanje pozicija na četvrtu decimalku, može se u pojedinim slučajevima desiti da se na dokumentu ispiše stotinska izravnava, jer program zaokružuje iznose u vrednosnoj stavci dokumenta na dva decimalna mesta.
Primer: imamo jedan komad identa sa cenom 6,6667 (porez je 8,5%). Zaokruživanje pozicije imamo postavljeno na 0,0001.
| P- Cena bez poreza |
Obračun |
Zaokruženo u skladu sa postavkom zaokruživanja pozicija |
Zaokruženo na dva decimalna mesta |
| Prodajna cena |
6,6667 * 1 = 6,6667 |
6,6667 |
6,67 |
| Porez |
6,6667 * 8,5% = 0,5666695 |
0,5667 |
0,57 |
| Maloprodajna cena |
6,6667 + 0,5667 = 7,2334 |
7,2334 |
7,23 |
Međutim, pošto 6,67 + 0,57 nije 7,23, program razliku odgovarajuće tome koregira sa stotinskom izravnavom. (Neki poslovno-informacijski sistemi razliku koregiraju sa ispravkom same osnove, što je po našem mišljenju manje ispravno).
6. Primer iz IKS-a (IKS 11, letnik XXXIII, str. 151)
Primer u IKS-u:
Cena jednog telefonskog impulza bez obračunatog PDV-a iznosi 0,0042 EUR. Naručniku je naplaćeno 1.014 impulza.
Ukupna vrednost = 0,0042 EUR * 1.014 = 4,2588
Vrednost koja se knjiži kao prihod = 4,26
Vrednosti za plaćanje:
- vrednost impulza = osnova za PDV 4,26 EUR
- PDV (20%) 0,85 EUR
- za plaćanje 5,11 EUR
Do navedenog primera dolazimo u programu sa postavkama:
- Zaokruživanje obračuna cena: 0,0000
- Zaokruživanje pozicija - izdaja, POS: 0,0100 (osnovu na poziciji zaokružujemo na dva decimalna mesta: 4,2588 = 4,26)
- Osnova za obračun prodajne cene: P - Cena bez poreza (porez je obračunat iz prodajne cene)
- Prikaz broja decimalnih mesta - Cena: 4 (preporučujemo takođe da se u slučaju postavke veće od dva decimalna mesta, cene sa više decimalnih mesta prikazuju i na izvodima izdanih predračuna, računa...)
7. Poslata pitanja i odgovori
7.1. Poslata pitanja
Pitanje poslato na Poresku upravu RS, Trgovinsku komoru Slovenije i Gospodarsku komoru Slovenije:
7.2. Primljeni odgovori
Odgovor koji smo dobili od Trgovinske komore Slovenije (od ostalih dvaju institucija odgovore nažalost nismo primili):
| Loading… |
| Loading… |
|
|
|
|